Ame­rič­ka vla­da je po­dr­ža­la sla­nje po­zi­va Cr­noj Go­ri za pu­no­prav­no član­stvo u NA­TO jer je ta ze­mlja pri­hva­ti­la i da pri­mi ne­ke od za­tvo­re­ni­ka iz za­tvo­ra Gvan­ta­na­mo Bej, ko­ji su bi­li osum­nji­če­ni za te­ro­ri­zam, pre­nio je list „Vol strit žur­nal” (VSJ). Ka­ko su na­ve­li u iz­da­nji­ma od 15. av­gu­sta i 16. av­gu­sta ove go­di­ne, pred­stav­ni­ci Vla­de SAD du­go su pre­go­va­ra­li sa Cr­nom Go­rom da se pri­tvo­re­ni­ci­ma po­nu­di pro­stor za du­go­roč­no ri­je­še­no ži­vot­no pi­ta­nje.
– Cr­noj Go­ri, ko­ja je du­go tra­ži­la pri­jem u Sje­ver­no­a­tlant­sku ali­jan­su, pri­šle su SAD pro­šle go­di­ne sa pred­lo­gom da ova ma­la bal­kan­ska ze­mlja po­ka­že svo­ju po­sve­će­nost ko­lek­tiv­noj bez­bjed­no­sti NA­TO-a i pri­mi za­tvo­re­ni­ke. U de­cem­bru, na­kon što su mi­ni­stri NA­TO-a da­li pret­hod­no sa­gla­snost za pri­jem Cr­ne Go­re, pot­pred­sjed­nik SAD Džo­zef Baj­den raz­go­va­rao je te­le­fo­nom sa pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. Baj­den je, po sa­op­šte­nju Bi­je­le ku­će, is­ta­kao da će cr­no­gor­ski ula­zak u NA­TO „do­pri­ni­je­ti bez­bjed­no­sti Ali­jan­se”. Mje­sec da­na ka­sni­je je­men­ski pri­tvo­re­nik sti­gao je u Cr­nu Go­ru – pi­še list VSJ.
Ovaj me­dij je na­veo da je 8. ju­na mi­ni­star­ka od­bra­ne Cr­ne Go­re pri­mlje­na na vi­so­kom ni­vou to­kom nje­ne po­sje­te Pen­ta­go­nu.
– Dvi­je ne­de­lje ka­sni­je, još je­dan je­men­ski pri­tvo­re­nik je po­čeo no­vi ži­vot u Cr­noj Go­ri. Am­ba­sa­da Cr­ne Go­re u Va­šing­to­nu ni­je ima­la od­mah ko­men­tar na ova pi­ta­nja – kon­sta­to­va­no je list VSJ u tek­stu ko­ji se ba­vi sud­bi­nom za­tvo­ra Gvan­ta­na­mo Bej, gdje su uglav­nom pri­pad­ni­ci Al Ka­i­de i dru­gih isla­mi­stič­kih gru­pa.
Po­vod za tekst bi­la je od­lu­ka Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta da pri­mi 15 za­tvor­ni­ka iz ovog ame­rič­kog za­tvo­ra, ko­ji je du­go bio na me­ti me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu ljud­skih pra­va, zbog na­vo­da o re­pre­si­ji pre­ma za­tvo­re­ni­ci­ma.
Ka­ko je već ob­ja­vlje­no, biv­ši tje­lo­hra­ni­telj po­koj­nog li­de­ra Al Ka­i­de Osa­me bin La­de­na, Ab­del Ma­lik Va­hab al Ra­ha­bi iz Gvan­ta­na­ma bi­će pre­ba­čen u Cr­nu Go­ru. Od­lu­ku o to­me Pen­ta­gon je sa­op­štio dvi­je sed­mi­ce na­kon po­sje­te Mi­li­ce Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić Va­šing­to­nu.
Ame­rič­ke vla­sti su odo­bri­le pre­ba­ci­va­nje Al Ra­ha­bi­ja u Cr­nu Go­ru zbog to­ga što je, iz­me­đu osta­log, pro­mi­je­nio svi­jest to­kom 14 go­di­na pro­ve­de­nih u za­tvo­ru na Ku­bi. Je­me­nac Al Ra­ha­bi, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ame­rič­kog Mi­ni­star­stva od­bra­ne, bio je član glo­bal­ne te­ro­ri­stič­ke mre­že Al Ka­i­da i tre­ba­lo da je uče­stvu­je u jed­noj pla­ni­ra­noj ot­mi­ci.
Al Ra­ha­bi je dru­gi za­tvo­re­nik ko­ji je iz Gvan­ta­na­ma pre­ba­čen u Cr­nu Go­ru, a ame­rič­kim vla­sti­ma je re­kao da že­li da za­bo­ra­vi pro­šlost i poč­ne da gra­di bu­duć­nost sa su­pru­gom i ćer­kom u Cr­noj Go­ri.
Pro­tiv nje­ga, po me­dij­skim iz­vje­šta­ji­ma, ni­ka­da ni­je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca, a pu­šta­nje iz za­tvo­ra mu je odo­bre­no još 2014. go­di­ne, ka­da je pro­ci­je­nje­no da ne pred­sta­vlja opa­snost po na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost SAD.
U ja­nu­a­ru ove go­di­ne ob­ja­vlje­no je da je za­tvo­re­nik Ab­dul Aziz al Su­vej­di, je­men­skog po­ri­je­kla, po­slat u Cr­nu Go­ru, ka­ko bi za­po­čeo no­vi ži­vot po­sle 13 go­di­na pro­ve­de­nih u ame­rič­kom za­tvo­ru. Je­me­nac je bio pr­vi za­tvo­re­nik ko­ji je u Cr­nu Go­ru tran­spor­to­van iz Gva­ta­na­ma. On se je bio osum­nji­čen da je bio tre­ner bom­ba­ši­ma Osa­me bin La­de­na u Av­ga­ni­sta­nu.
Ka­ko je ta­da sa­op­šte­no iz Vla­de, Cr­na Go­ra je pri­hva­ti­la da pri­mi za­tvo­re­ni­ka iz hu­ma­ni­tar­nih raz­lo­ga. Na­ve­li su da je Cr­na Go­ra pri­hva­ti­la da u okvi­ru hu­ma­ni­tar­nog pro­gra­ma po­mo­ći rje­ša­va­nju pi­ta­nja za­tva­ra­nja ba­ze Gvan­ta­na­mo u isto­i­me­nom za­li­vu na Ku­bi pre­u­zme od­go­vor­nost za re­so­ci­ja­li­za­ci­ju i po­vra­tak po­ro­di­ci jed­nog dr­ža­vlja­ni­na Je­me­na.
M.V.


Oba­ma na­re­dio ras­pu­šta­nje za­tvo­ra

Od 2002. go­di­ne u po­mor­skoj ba­zi Gvan­ta­na­mo na­la­zio se i voj­ni za­tvor Gvan­ta­na­mo Bej ko­ji je bio lo­gor za li­ca osum­nji­če­na da pro­tiv­za­ko­ni­to po­ma­žu islam­ske te­ro­ri­ste, a tu su bi­li i za­ro­blje­ni­ci iz Av­ga­ni­sta­na i ka­sni­je Ira­ka. Po­čet­kom ja­nu­a­ra 2009. go­di­ne pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma je pot­pi­sao na­log ko­jim se ras­pu­šta za­tvor, ali to do da­nas ni­je fi­na­li­zo­va­no.